Uvod: Zašto se uvode elektronske otpremnice?
Od 2026. godine u Srbiji počinje postepena primena Zakona o elektronskim otpremnicama. Cilj je da se kretanje robe evidentira digitalno, brže i preciznije, uz potpunu automatizaciju praćenja transporta. Umesto papira, pečata i ručnog ispunjavanja, svaka otprema robe biće praćena elektronskim dokumentom koji prolazi kroz centralni državni sistem.
Ovo je jedna od najvećih digitalizacija u poslovanju kod nas i direktno utiče na gotovo sve firme koje šalju, primaju ili transportuju robu.
Šta je elektronska otpremnica?
Elektronska otpremnica je digitalni dokument koji prati robu tokom transporta. Mora biti napravljena, poslata i primljena kroz zvanični državni sistem, u strukturiranom formatu koji omogućava automatsku obradu.
Sadrži ključne podatke, kao što su:
- Ko šalje robu
- Ko robu prima
- Šta se šalje i u kojoj količini
- Vreme i mesto polaska
- Vreme i mesto isporuke
- Ko je prevoznik
- QR kod za verifikaciju
Cilj sistema je da obezbedi transparentno i uvek dostupno praćenje kretanja robe, bez manipulacija i grešaka.
Ko je obavezan da šalje elektronske otpremnice?
Obavezu imaju:
- Subjekti privatnog sektora (PDV obveznici i firme koje učestvuju u otpremi dobara)
- Subjekti javnog sektora
- Operatori prevoza (kada vode evidenciju u ime klijenta)
- Prevoznici (za preuzimanje i predstavljanje otpremnice u nadzoru)
Fizička lica koja ne obavljaju delatnost nisu obuhvaćena zakonom.
Od kada obaveze važe?
Prema zakonu i izmenama:
- Za javni sektor – od 1. januara 2026.
- Za privatni sektor kada su u pitanju akcizni proizvodi – od 1. januara 2026.
- Za privatni sektor u celokupnom prometu robe – od 1. oktobra 2027.
Dakle, sve firme u Srbiji moraće da pređu na sistem elektronskih otpremnica najkasnije do oktobra 2027.
Kada elektronska otpremnica nije potrebna?
Zakon predviđa više izuzetaka. Otpremnica nije potrebna u situacijama kao što su:
- Isporuka vode, struje, gasa i sličnih dobara kroz mreže
- Promet na malo (fiskalni račun je dovoljan)
- Isporuke unutar istog javnog subjekta
- Vraćanje robe istim prevoznim sredstvom
- Isporuke u okviru odobrenih kliničkih ispitivanja
Ovo značajno olakšava rad trgovinama na malo i delovima javnog sistema.
Kako izgleda proces u praksi?
- Pošiljalac kreira elektronsku otpremnicu u sistemu.
- Prevoznik preuzima otpremnicu preko sistema ili dobija štampani QR prikaz ako nije korisnik sistema.
- Primalac potvrđuje fizički prijem robe najkasnije 3 radna dana od prijema.
- Zatim prihvata ili odbija otpremnicu u roku od 8 dana.
Ako primalac ne pošalje prijemnicu:
- Za javni sektor – smatra se da je prihvatio robu
- Za privatni sektor – smatra se da je robu odbio
Ovo osigurava da se prolazak robe evidentira bez kašnjenja i da svaka strana ima jasnu odgovornost.
Šta ako sistem ne radi ili nema interneta?
Zakon predviđa i tu mogućnost: firma može privremeno da koristi papirnu otpremnicu sa hologramskom nalepnicom koju izdaje Zavod za izradu novčanica.
Kada se uspostavi internet ili sistem, firma je dužna da unese sve podatke u sistem najkasnije prvog narednog radnog dana.
Šta ovo znači za firme u praksi?
1. Manje papira, više digitalnog poslovanja
Papirne otpremnice se zamenjuju automatskim sistemom. Firmama je potrebno tehničko prilagođavanje: softveri, obuka zaposlenih, pouzdana internet konekcija.
2. Jača kontrola i transparentnost
Sistem omogućava državi da u realnom vremenu prati promet robe. Ovo smanjuje mogućnosti za zloupotrebe, ali povećava odgovornost firmi.
3. Kazne za nepoštovanje obaveza
Kazne su predviđene za:
- Slanje otpremnice van propisanog roka
- Nepotvrđivanje prijema
- Zloupotrebu podataka
Kazne za pravna lica: 200.000 do 2.000.000 RSD
Za preduzetnike: 50.000 do 500.000 RSD
4. Period prilagođavanja
Od 1. januara do 30. juna 2026. neće se kažnjavati greške u ispunjavanju podataka — ovo je period učenja i optimizacije procesa.
5. Jednostavnija kontrola i dokazivanje isporuke
Sve je digitalno arhivirano, lako dostupno, bez gubljenja papira i bez sporova oko toga da li je roba zaista isporučena.
Šta ovo znači za građane?
Iako zakon primarno utiče na firme, građani dobijaju nekoliko indirektnih koristi:
- Sigurniju i transparentniju isporuku
- Manje prostora za sivu ekonomiju
- Brže i pouzdanije procese nabavke i dostave
- Bolju zaštitu potrošača
Građani koji nisu preduzetnici nemaju nikakve nove obaveze.
Zaključak
Elektronske otpremnice predstavljaju veliki korak u digitalizaciji poslovanja u Srbiji. Iako će prelazak zahtevati vreme i tehničku pripremu, dugoročno donose manje birokratije, manje grešaka i brže procese.
Ovo nije samo administrativna promena – ovo je prelazak na moderniji, uređeniji i sigurniji sistem koji koristi i firmama i potrošačima.
